Драгомир Брајкoвић

КРВАВА СВАДБА У БРЗАВИ

Љубави, пробуди ме у поноћ љубави!...

Угушиће ме море, сјећања из дјетињства и муке.

Извади ми сјекиру из плећки, одвежи ми руке,

Скини ми крв са очију, крв виђену на свадби у Брзави...

 

Лудо је коло играло око манита свирача,

Лудо се тијела ломила: нога земљу не додира!

Коло момака и удавача; коло црногорки и повезача,

Коло ријетких перлонки и још ређих шешира.

 

Поред задружног дома ракија на полић и кило.

Поред њих, бјелокапи продају бисквите и шећерлеме,

Прикани, кумови, комшије лако налазе теме,

Већ накресани почињу пјесму: помињу драго и мило...

 

Предвече (не зна се како ни откуд) повадише ноже;

Бранећи отету одиву, грабећи туђе злато,

Дотада питоми, просто јагњад, скочише у вучје коже

И просуше крв и мозак у изгажено блато.

 

Љубави, пробуди ме у поноћ љубави!...

Угушиће ме море, сјећања из дјетињства и муке!

Страх ме је! У ножеве ће олистити ми руке

И одвешће ме поново на крваву свадбу у Брзави.